Kako da izgradite dobar život

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" psihoterapeutkinje Dunja Vesić i Iva Branković pričale su o jednoj od omiljenih tema – ljubavi, a to nije uvek samo ljubav. Krenulo se redom, jer svaka veza ima svoj početak i svi imamo neku predstavu (nekad pogrešnu) o ljubavi, da bismo stigli i do kraja, a u vezama je to raskid – i šta posle toga.Pričalo se o tome zašto su granice i izgradnja ličnog identiteta važni za opstanak veze ali i oporavak pošto veza doživi kraj.Priča koju matičar priča na početku sklapanja braka je "potpuno iluzorna", rekla je Dunja Vesić, govoreći o pogrešnim uverenjima o ljubavi. "To su neka obećanja i lepe želje ali bih stvarno volela tu da vidim neke tačke koje se događaju u odnosima i da se obavežemo da prolazimo kroz procese. Kad god to slušam, iritira me. Ima pogrešnih rečenica. Preskače se ono što je ključno, a to su procesi i promene, udaljavanja i približavanja..."Najbolja smo verzija sebe onda kad smo zaljubljeni, odnosno najprihvatljivija za tu osobu sa kojom smo, rekla je Iva Branković.Neka od pitanja o kojima smo pričale su i koja su to pogrešna uverenja ljubavi i o granicama koje uništavaju odnos i da li je odsustvo granica već početak kraja "veze". Da li su prećutne pretpostavke o vernosti dovoljne ili je neophodno razgovarati o granicama? Šta prevara znači za identitet osobe koja je prevarena i da li prevara može biti prilika za redefinisanje ličnih vrednosti i prioriteta u ljubavi?Podkast Kako da izgradite dobar život deo je produkcije Velikih priča #psihologija #podkast #dobarzivot #velikeprice

Govorili smo da su apatični i da od ove generacije neće ništa biti, a onda su krenuli protesti i priznali smo da su nas iznenadili. Pa smo rekli i “Bravo deco!”, i priznali da smo pogrešili. U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o tome koliko razumemo mlade, pripadnike generacije Z o kojima se mnogo govori (ma samo se o njima priča) ovih dana jer su za nekoliko meseci uradili nešto što nije moglo godinama unazad.Zato smo postavili pitanje šta nam je to sa njima promaklo, kako da ih bolje razumemo, koliki je generacijski jaz, kako da ga prevaziđemo i ne budemo džangrizavi matorci (kao ona baba koju je stigla karma pa je pala sa bicikla). Ko su Gen Z pričala je Snežana Mrvić, psihološkinja sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije aktivno uključena u Centar za mlade CEZAM, mesto posvećeno nezi mentalnog zdravlja i blagostanja mladih. Ona nam je rekla da su mladi danas “posebni”, pa i to da su osvešćeni o mentalnom zdravlju, da ih odlikuje transparentnost, da nije tačno da su narcisoidna generacija ali da gaje dozu zdravog narcisizma i da ih odlikuje empatija.

U 2025. ušli smo u vrlo posebnoj atmosferi, koju bismo mogli da opišemo rečima: Nova godina, a sve gori. Od početka novembra imali smo više od 40 različitih protesta – najveći na Slaviji i studentske blokade koje traju, kao izraz nezadovoljstva koje je kulminiralo od pada nadstrešnice u Novom Sadu.Zato u novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o uticaju politike na mentalno zdravlje, apatiji i pobuni. Kako događaji koji nas pogađaju utiču na naše emocije i reakcije, razgovarala sam sa psihološkinjom Inom Poljak i psihoterapeutkinjom Ivom Branković.Ina Poljak je objasnila kako dolazi do društvene pobune i na koji način okolnosti, kao što su nepravda ili osećaj nemoći, utiču na psihu i podstiču ljude na akciju.“Dogodi se nešto kao što je pad nadstrešnice koji u ljudima izazove bes koji je povezan sa tugom i osećajem da se desilo nešto što nikako nije smelo da desi. I to smo imali sa Ribnikarom samo što je situacija bila potpuno drugačija, uzrok je bio širi društveni kontekst. To je nešto što se dešava i u drugim državama, i koliko god da je bilo užasno, a jeste, nije postojao niko ko je direktno odgovoran – imenom i prezimenom. Ovoga puta postoji. Pala je nadstrešnica i neko je odgovoran zašto je do toga došlo”, ispričala je Ina Poljak.

U najnovijoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gošća je Sara Kuburić, egzistencijalna psihoterapeutkinja, autorka kolumne za USA Today i Velike priče, autorka knjige "Na meni je" i osnivačica srpske izdavačke kuće STET.Jedno od privih izdanja je knjiga "Oslobođena ljubav" i zato sam sa Sarom i Miom Popić, psihoterapeutkinjom, pričala o ljubavi – kako pronaći i sačuvati ljubav. Sara je objasnila zašto mnogi ljudi, pa i njeni klijenti, oklevaju da uđu u vezu, plašeći se da je to žrtvovanje njihove autonomije i osećaja slobode. Zašto mnogi od nas ne znaju kako da imaju veze koje vredi imati – što ljude ostavlja ili usamljenim ili nesrećnim. I zašto se sa ovim problemom naročiti suočavaju milenijalci."Ljudi su nesrećni u vezama zato što misle da moraju da budu u vezama. I oni traže neku sreću koju oni sami nemaju u nekoj drugoj osobi. Milenijalci su posebno nesrećni jer se bore sa svojim identitetom. Oni ne znaju ko su, i to je okej. Ali ako ti ne znaš ko si, kako ćeš da nađeš osobu koja ti odgovara i koja će da ti pomogne", rekla je Sara Kuburić.Sve je više ljudi koji biraju da budu sami. Mia Popić je objasnila kakva je veza takvog izbora i razvojne traume i zašto se u popularnoj psihologiji dosta govori o traumatskom vezivanju.Bilo je priče o strahu u raskidu i upuštanju u nove veze zbog sećanja na bol preživljenih raskida, o fizičkoj privlačnosti i koliko je "tog nečega", te da li je sve u hemiji. Da li ljubav može da nas promeni nabolje? Kako se ljubav čuva? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja poslušajte u našem podkastu.

U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihijatrom Mihailom Ilićem sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije i Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, psihološki smo pretresli neke od najboljih i najpopularnijih serija (a i filmova).Koliko serije mogu pomoći da bolje prepoznamo neke psihološke pojave i procese (da možda prepoznamo stvarnog psihopatu), šta popularne serije govore o nama i šta možemo da naučimo iz likova i problematike sadržaja koju bindžujemo?“Sve”, reći će Mihailo na početku.Oduvek su umetnici razumeli bolje ljudsku prirodu nego naučnici. “Često pominjem Frojdovu izjavu o tome kako nije on otkrio nesvesno, već umetnici i filozofi, a da je on samo otkrio naučni pristup kako se to izučava. Kroz umetnost učimo o životu možda bolje nego iz bilo kog drugog izvora”, objasnio je Mihailo.Bilo je priče o svemu pomalo – od “Sopranosa”, preko “Monsters” i “Baby Reindeer”, “Succession”, “The Bear”, “Severance”, “Scenes from Marriage”, pa do “Dr Haus” i “Sex & City”, čak se setismo i “Ali Mekbil”, pa zamalo da se vratimo do “Dinastije” i psihološke analize lika Adama Karingtona (nismo).

Milan Damjanac, jedan od naših najpopularnijih psihoterapeuta, otvara novu sezonu podkasta "Kako da Izgradite dobar život".Tema ove epizode je smisao i besmisao života.Naš prvi gost je pričao o tome šta znači imati smislen života i zašto se sve više ljudi suočava sa krizom smisla. Zašto se smisao života gubi i kako se ponovo pronalazi.A šta je vaš smisao života, pišite nam u komentarima.U novoj sezoni podkasta u produkciji Velikih priča, novinarka Ana Mitić i psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković razgovaraće sa našim najvećim stručnjacima iz psihologije.U narednim epizodama vas očekuju zanimljivi gosti koji će govoriti o mentalnom zdravlju.Epizode možete gledati i slušati na platformama - YouTube, Spotify, Podcast.rs i na sajtu Velikeprice.com.