Kako da izgradite dobar život

Milan Damjanac, jedan od naših najpopularnijih psihoterapeuta, otvara novu sezonu podkasta "Kako da Izgradite dobar život".Tema ove epizode je smisao i besmisao života.Naš prvi gost je pričao o tome šta znači imati smislen života i zašto se sve više ljudi suočava sa krizom smisla. Zašto se smisao života gubi i kako se ponovo pronalazi.A šta je vaš smisao života, pišite nam u komentarima.U novoj sezoni podkasta u produkciji Velikih priča, novinarka Ana Mitić i psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković razgovaraće sa našim najvećim stručnjacima iz psihologije.U narednim epizodama vas očekuju zanimljivi gosti koji će govoriti o mentalnom zdravlju.Epizode možete gledati i slušati na platformama - YouTube, Spotify, Podcast.rs i na sajtu Velikeprice.com.

Mnogi ljudi su odrasli sa uverenjem da ne treba da se hvale, da treba da budu skromni i puste da njihov rad govori umesto njih. Problem sa ovom filozofijom je što drugi često neće znati šta sve vi znate a to će potencijalno uticati na vaš dalji razvoj i prilike koje (ne) dobijate. Kako onda pokazati šta sve znamo i prezentovati svoje veštine, bilo da je u pitanju razgovor za posao ili javni nastup? Kako srušiti lične barijere na tom putu, ali i neke predrasude, govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 59. epizodi podkasta. Da li je prvi utisak stvarno toliko važan? I šta sve utiče na dobre prezentacijske veštine? U čemu je razlika između prezentovanja svojih znanja, umeća i veština i hvalisanja? Zašto neki koje "nije blam da se hvale" brže napreduju? Da li može da se nauči nastup pred ljudima zarad ostavljanja dobrog utiska? Kako se uče prezentacijske veštine? Kako se izboriti sa tremom i nervozom? Kako predstaviti sebe i pričati o sebi? Zar nismo svi sticali znanja i stručnost da bi to nekome na određeni način koristilo? I zašto je važno da nekada baš ti govoriš o sebi a ne da čekaš da neko "prepozna tvoj rad"? Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.

Za razvod se kaže da je “mala smrt” zbog jačine osećaja gubitka. U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković pričamo o tome šta posle razvoda. Već smo u našim prethodnim epizodama govorile o tugovanju i oporavku posle prekida odnosa koji je trajao dugo, a sada razgovaramo o sledećoj fazi – o tome kako nastaviti dalje posle razvoda.Šta kad prođe tugovanje? Koje su to faze koje moraju da se prođu posle razvoda i raskida duge veze? Koje faze posle razvoda su najteže?Zašto su važne vrste raskida i razvoda i kako one određuju dalji tok prekida veze? Koja vrsta prekida je najteža?Kakva su očekivanja ljudi posle razvoda a šta je realnost?Kako sa životom koji je podeljen napola? Kako početi iz početka?Da li i kako se može biti prijatelj sa bivšim mužem i partnerom?Kako ući u novu vezu?U ovoj epizodi čućete najvažnije savete i saznati koji su ključni koraci da se nastavi dalje. Jer razvod nije kraj!

Čini se možda da sve znamo o „burnoutu“ ili „izgaranju“ na poslu jer je o tom sindromu mnogo rečeno, ali da li znamo šta treba da radimo kada sagorimo od posla? O tome je govorila psihoterapeutkinja Mia Popić u 58. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“. Da li ljudi generalno umeju da prepoznaju „burnout“ i šta bi trebalo da rade kada primete simptome?Kako „popraviti“ situaciju kod „izgaranja“ na poslu?Da li „burnout“ treba da dijagnostikuje stručnjak i da li mora stručnjak da nam kaže šta da radimo? Ili možemo nešto da učinimo sami da pomognemo sebi?U čemu su razlike između umora, stresa i „burnouta“?Kako nas telo upozorava? A koji su psihički simptomi?Šta se radi u situacijama kada se „pregori“ od količine posla i stresa?Kako se oporaviti? I šta u situacijama kada nije moguća promena posla i otkaz?

Ljudi se sve češće nalaze u netipičnim i ''komplikovanim'' partnerskim odnosima. I tako stupaju na scenu nove forme partnerskih odnosa i među njima situaciona veza. Ako ne znate u kakvoj ste vezi, možda ste baš u situacionoj. U ovoj epizodi sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković pričamo o tome šta predstavlja situaciona veza i da li neobičan emotivni odnos u kome se nalaze predstavlja upravo to. Šta je sve situaciona veza? I zašto toliko intrigira javnost? Koliko god da nam je nova i neobična, ona je tu, a njena svrha je višestruka za različite grupe. Koja je svrha situacione veze? Kako je promena vrednosti uticala na situacione veze? Zašto je danas ovih veza sve više, šta se promenilo?  Zašto se i dalje ovakve veze teško prihvataju? Koje su to predrasude zbog kojih ljudi ne prihvataju ovakav odnos? Koje su prednosti situacione veze, a šta su mane? Istraživanja pokazuju da je problem sa situacionim vezama to što jedna strana često odmah ili posle određenog vremena ima očekivanja da odnos pređe na sledeći nivo, a to je i način kako se ovakve veze završavaju. Da li postoji neki rok koliko bi ovakva veza trebalo da bude situaciona pre nego što postane ozbiljna ili se raspadne? Žene i muškarci imaju različiti odnos prema ovakvim vezama koje su više od "kombinacije" a manje od ozbiljne veze. Za žene je važna sigurnost i osećaj bezbednosti, a da li to daje situaciona veza?  Iako je nekima od nas teško da o situacionim vezama mislimo pozitivno, kako da ih prihvatimo?

Serija "Baby Reindeer" (Mali irvas) otvorila je mnoga pitanja, pre svega problem proganjanja, traume i seksualnog zlostavljanja. U ovoj epizodi mi ćemo se fokusirati na problem mentalnog zdravlja koji ima progoniteljka u seriji, Marta, a to je erotomanija koja uključuje jednostranu zaljubljenost i opsesivnost. To su emocije koje se pojavljuju u partnerskim odnosima i nisu nam ni toliko nepoznate jer je svako nekad osetio neuzvraćenu ljubav ili je na trenutke možda bio opsednut nekom osobom, ali je pitanje kada ove emocije prelaze u nešto što onda postaje problem. O tome kako to prepoznati i šta možemo da učinimo razgovaramo u 55. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život". Progoniteljka Marta ima poremećaj koji se naziva erotomanija, šta to znači? Jednostrana zaljubljenost nije nešto neuobičajeno, dešava se da se emocije pojave samo kod jedne strane, ali kada je to u nekim granicama a kada prelazi u preterivanje i opsesiju? Kakva je veza opsesije i zaljubljenosti i šta je nezdrava opsesija? Kako prepoznati patološku opsesivnost kod sebe i kod drugog i da li neko ko gaji jednostrane emocije i postaje opsesivan biva toga svestan? Videli smo šta je Marta uradila Doniju, a na koji način šteti sebi? Da li je moguće pomoći osobi koja gaji jednostrane emocije prema nekome ko nije njena liga i postaje opsednuta tom osobom a zatim počinje i da je proganja? Ovde se pojavilo i pitanje empatije sa Martom jer ona ima problem sa mentalnim zdravljem. Da li postoji neki savet kako bi se trebalo odnositi prema ljudima koji prelaze granice u odnosu sa nama zbog svojih problema? Vidimo iz serije (rađene po istinitom događaju) da je nemoguće znati unapred da ljubaznost prema ljudima može da proizvede da neko postane žrtva opsesije i proganjanja. Da li možemo nekako da se zaštitimo (iako smo videli u seriji da ni policija u nekim trenucima nije mogla da zaštiti Donija od Marte) i da li mogu da nam pomognu neka rana upozorenja da prepoznamo erotomana i progonitelja?

Moraš da se promeniš. I on mora da se promeni. Mnogo puta čujemo tu rečenicu da neko mora da se promeni. Koliko je zaista moguće nekoga promeniti, pričamo u 54. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjom Miom Popić. Kada dolazi do zaključaka da neko treba da se menja, koje su to životne situacije?Šta se traži od ljudi da menjaju u svom ponašanju?Kako najčešće reaguju oni od kojih se traži promena?Da li je moguće nekoga promeniti i koliko stvarno neko može da se promeni pod uticajem nekog drugog?Da li je uopšte u redu da tražiš nekome da se menja i zar nije prihvatanje drugih prihvatanje i njihovih mana i vrlina?Kako možeš nekoga da menjaš? Koji su načini i kako se to radi?Koliko je u tom zahtevu da menjamo druge skriveno to da ustvari i mi treba da se menjamo?Šta možemo a šta ne možem da menjamo kod ljudi i šta je u redu da tražimo da se menja a šta ne bi trebalo da pokušavamo da promenimo, saznajte u novoj epizodi podkasta.

Ima jedna floskula koju ljudi izgovaraju, a to je: usmeri se na rešenje a ne na problem.Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između loših veština rešavanja problema i psiholoških poremećaja. Kada se nalaze pod istim nivoima visokog stresa, osobe koje imaju neodgovarajuće veštine rešavanja problema imaju znatno više anksioznosti, depresije i opšteg negativnog afekta od osoba koje imaju odgovarajuće veštine rešavanja problema. Kako se zaista rešava problem tako što ćeš se usmeriti na rešenje, o tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.