Pantelićev Georeport

Lokalni izbori u Engleskoj i nacionalni u Škotskoj i Velsu označili su kraj jedne političke epohe i pre svega smrt dvopartijskog sistema torijevaca i laburista koji je, s vremena na vreme, korigovala Liberalno-demokratska partija u prethodnih sto godina. Istovremeno, osim što je partijska pozornica na Ostrvu balkanizovana, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva najpopularnije su nacionalističke partije, bilo da se radi o Engleskoj, Škotskoj, Velsu ili Severnoj Irskoj.Nakon teškog poraza na izborima, kao i ostavki članova njegove vlade, premijer Kir Starmer je politički preživeo, ali samo do jeseni.18. juna se održavaju dopunski izbori za Vestminster i na njima će učestvovati najpopularniji laburistički političar i gradonačelnik Mančestera, Endi Bernam, zvani “Kralj Severa”.  Podsetimo, poslaničko mesto u britanskom parlamentu je conditio sine qua non za premijersku funkciju.Upravo ta činjenica je produžila boravak Starmeru u Dauning stritu na još par nedelja, najviše par meseci. Jednostavno, laburisti ne žele da naprave grešku kao konzervativci kada su zbog želje da što pre pošalju kući Borisa Džonsona izabrali Liz Tras, najgoreg šefa vlada u istoriji Velike Britanije.

U novom Pantelićevom Georeportu govori se o motivima i pozadini pisma nemačkog kancelara Fridriha Meca o Ukrajini i proširenju EU. Objašnjavamo šta znači „postepeno članstvo“ za države Zapadnog Balkana a šta sui generis rešenje za Ukrajinu, odnosno zašto „postepeno članstvo“ ne znači blokiranje Srbije i komšijskih zemalja i zašto će trebati još mnogo vremena da prođe pre nego što Ukrajina postane punopravna članica. Na stolu je i nova američka realnost u vođenju spoljne politike, odnosi Vašingtona i Moskve, relacije između SAD i EU u svetlu nove podele sveta na interesne sfere između velikih sila. Deo Georeporta posvećen je Srbiji koja umesto da ispunjava domaće zadatke, kreira nove probleme i dovodi u pitanje ispregovarane uslove sa EU. Na drugoj strani Crna Gora napreduje ka ostvarenju cilja da postane članica EU u 2028. ili 2029. godini i u tom kontekstu Podgorici ide u prilog da Island uskoči u isti voz kao i da Ukrajina dobije status sui generis unutar EU. Bosna i Hercegovina i Kosovo su u lošijoj poziciji od Srbije. Milorad Dodik je izašao iz ugla i ponovo je najjača politička figura u BiH zahvaljujući napravljenom dilu sa Amerikancima, a bošnjačka politička elita je potpuno dezorijentisana usled promene politike Vašingtona. U Prištini Aljbin Kurti plete mrežu za uspostavljanje potpune kontrole nad Kosovom.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P

Samit Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu nije bio istorijski, kako je želeo da ga predstavi američki predsednik, jer nisu postignuti dogovori koji bi promenili pravac relacija Vašingtona i Pekinga, štaviše samo je utvrđeno ono što se zna već godinama: Tajvan je crvena linija i Pekinga i Vašingtona. Tramp je pre devet godina bio poslednji stanovnik Bele kuće u zvaničnoj poseti Kini. Od Trampovog boravka u Pekingu u jesen 2017. godine američko-kineski odnosi su na nizbrdici. Trgovinski rat, pandemija kovid-19 raširena u Vuhanu, lansiranje kineskih balona za špijuniranje iznad SAD, tenzije oko Tajvana, proxy war u Ukrajini i na kraju carinski rat, doprineli su da relacije između dve zemlje budu najhladnije od uspostavljanja veza u režiji Henrija Kisindžera i Džou Enlaja na početku sedamdesetih.Udaljavanje Vašingtona i Pekinga vidljivo je i kroz broj susreta i telefonskih razgovora predsednika dveju država. U prvoj deceniji ovog veka, američki i kineski šefovi država čuli su se, u proseku, šest puta godišnje, u drugoj deceniji taj prosek je pao na četiri i po, a u ovoj deceniji sveden je na 2,5.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍

Sve izvesniji ulazak Crne Gore u EU, sa strankama na vlasti koje u svom imenu imaju pridev „srpska“ (Nova srpska demokratija), direktan je dokaz da niko u Evropi nema ništa protiv Srba ili Srbije. Crna Gora je i primer da, kada postoji želja, motivisanost i rešenost onih koji vode državu da ispunjavaju uslove i da približavaju svoju zemlju članstvu u EU, rezultati postaju vidljivi i opipljivi. Srbija i Crna Gora su danas postale dijametralni primeri kako ne treba i kako treba raditi.

U Nemačkoj je decenijama važio slogan „nikad više rat“, a sada nemačke obaveštajne službe najavljuju mogućnost da Savezna Republika bude napadnuta do kraja ove decenije. Kancelar Fridrih Merc definisao je novonastalu situaciju rečenicom: „Nismo u ratu, ali nismo ni u miru.“ Pacifizam je u Nemačkoj bio način života čiju su cenu plaćali drugi i više se radilo o želji da se ne „prljaju ruke“, čuvajući konformizam, nego što je posredi bila iskrena ljubav prema miru.Berlin je potpuno nespremno dočekao geopolitičke promene na planeti. I pored serije signala prethodnih decenija, u Berlinu su sve do početka ruske invazije na Ukrajinu glumili nojeve. Tako je Savezna Republika postala najranjivija zemlja među velikim evropskim NATO članicama: ima najveći logistički i infrastrukturni vojni deficit, najgore opremljenu i obučenu vojsku i, što je najosetljivije za jednu zemlju, nevoljno stanovništvo da brani otadžbinu podnoseći žrtvu i lišavajući se ugodnosti, benefita i blagostanja.

Ne treba uzimati previše dramatično otvorene pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će rasturiti NATO. Nije čak alarmantna ni pozicija državnog sekretara Marka Rubija, koji je dao kredit Trampovom stavu da je Alijansa „tigar od papira“. Borba za Trampovo nasleđe se zahuktala i Rubio ne želi da ostavi slobodan prostor svom glavnom rivalu za republikansku kandidaturu 2028. godine, potpredsedniku Džej Di Vensu.

Avantura u koju su Engleze, Škote, Velšane i Irce sa Alstera gurnuli Boris Džonson, Najdžel Faraž i Džeremi Korbin, uz velikodušnu podršku Kremlja ali i Donalda Trampa, počinje da ispostavlja svoje paprene račune.Pokojni Jevgenij Prigožin nije samo vlasnik Vagnera već je i osnivač najveće planetarne fabrike trolova “Internet Reasearch Agency” koja već godinama širi lažne vesti, unosi konfuziju, propagira teorije zavera i denigrira EU, SAD i NATO. Referendum za Bregzit bio je prvi veliki uspeh ruskih trolova i botova koji je drastično povećao apetit i ambicije Moskve. Bez Džeremija Korbina na čelu Laburističke stranke, logističke podrške Moskve na društvenim mrežema i medijima pod kontrolom Ruperta Mardoka, dvojac Najdžel Faraž i Boris Džonson verovatno ne bi uspeo da realizuju Bregzit. To su činjenice kojih se “bregziteri”, ali i Britanci generalno, stide, štaviše veoma burno reaguju pokušavajući da negiraju realnost.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani za 12. april daleko prevazilaze značaj koji ima panonska zemlja u Evropi, ali i na planetarnoj tabli. Opstanak na vlasti Viktora Orbana jedan je od prioriteta barjaktara suverenizma, neliberalnih demokratija, ali i autokrata, diktatora i predsednika koji žele da razbiju Evropsku uniju i uguše liberalne demokratije.Podršku Orbanu, svako na svoj način, pružili su predsednik SAD Donald Tramp, Kine Si Đinping, Rusije Vladimir Putin, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i čitava lepeza lidera tzv. Patriota, od Marin Le Pen u Francuskoj i Matea Salvinija u Italiji do Gerta Vildersa u Holandiji i Santjaga Abaskala u Španiji.Uz lidera Fidesa je i deo regionalnih političkih lidera, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bivšeg trostrukog premijera Slovenije Janeza Janšu i bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika.U slučaju Srbije, ostanak Orbana na vlasti višestruko je važan za režim u Beogradu. Prvenstveno zbog kineskog Novog puta svile, čija je evropska žila kucavica pravac Pirej – Beograd – Budimpešta, ali i zbog odnosa sa Rusijom. Takođe, Budimpešta je fundamentalna za zvanični Beograd kao neka vrsta štita od usvajanja sankcija ili mera Brisela prema vlastima u Srbiji, kad god je za njih potrebna jednoglasna ili konsenzusna odluka u telima EU.