Kako izgleda kraj ljubavi? Da li se to dešava odjednom ili počinje da bledi i dešava se postepeno?

Da li ljubav ima rok trajanja? Da li su navike i rutina ubica strasti, koliko je važna kvalitetna komunikacija da ljubav “preživi”, kakav je uticaj ljubomore i nesigurnosti, razlika u obrazovanju, socio-ekonomskom statusu, stresa, finansijske nesigurnosti, imanja ili nemanja dece… neka su od pitanja o kojima je bilo reči u ovoj epizodi.

Šta sve ubija ljubav?

Pričali smo o svim strahovima, od straha za dete, od zubara, preko straha od neuspeha i greške, straha da kažemo "ne", do straha od pasa

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gostovao je Vladimir Borovnica, specijalista medicinske psihologije i porodični psihoterapeut, koji je govorio o strahovima. U poslednjih nekoliko meseci, koliko traju protesti po Srbiji, često smo mogli čuti rečenicu da su se ljudi konačno oslobodili straha, zbog čega smo se odlučili za ovu temu. Govoreći o tome kako su ljudi počeli da se oslobađaju straha, Borovnica je rekao da je kulminacija događaja učinila da nas bol vezan za te događaje, pokrene. "Da nas nužda koja ide iz emocije pogura da se oslobodimo i straha i naučene bespomoćnosti (kad više ne reagujemo na ’elektrošokove’). To je kreiralo jedno novo korektivno iskustvo u društvu da se razbija sa jedne strane strah, sve više i više, a sa druge strane izlazi iz te pozicije naučene bespomoćnosti – što je super. Nadam se da je to jedan ireverzibilan proces. Sada iz ovoga nema nazad", rekao je Borovnica. Ali pošto se plašimo svega i svačega, pričali smo o svim strahovima, od straha za dete, od zubara, preko straha od neuspeha i greške, straha da kažemo "ne", do straha od pasa... Strah je emocija čija je funkcija bezbednost. Ali kada postaje problematičan i kada se prelazi "crvena linija", on prestaje da vrši svoju funkciju. Na to koliko se plašimo nečega mogu da utiču roditelji, okruženje i društvo (posebno kao naše), i kreiraju strahove.

Kako da se oslobodite strahova?

Kako ne izgubiti sebe u vezi i posle nje i kako da se oporavite posle raskida? 

U novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" psihoterapeutkinje Dunja Vesić i Iva Branković pričale su o jednoj od omiljenih tema – ljubavi, a to nije uvek samo ljubav. Krenulo se redom, jer svaka veza ima svoj početak i svi imamo neku predstavu (nekad pogrešnu) o ljubavi, da bismo stigli i do kraja, a u vezama je to raskid – i šta posle toga. Pričalo se o tome zašto su granice i izgradnja ličnog identiteta važni za opstanak veze ali i oporavak pošto veza doživi kraj. Priča koju matičar priča na početku sklapanja braka je "potpuno iluzorna", rekla je Dunja Vesić, govoreći o pogrešnim uverenjima o ljubavi. "To su neka obećanja i lepe želje ali bih stvarno volela tu da vidim neke tačke koje se događaju u odnosima i da se obavežemo da prolazimo kroz procese. Kad god to slušam, iritira me. Ima pogrešnih rečenica. Preskače se ono što je ključno, a to su procesi i promene, udaljavanja i približavanja..." Najbolja smo verzija sebe onda kad smo zaljubljeni, odnosno najprihvatljivija za tu osobu sa kojom smo, rekla je Iva Branković. Neka od pitanja o kojima smo pričale su i koja su to pogrešna uverenja ljubavi i o granicama koje uništavaju odnos i da li je odsustvo granica već početak kraja "veze". Da li su prećutne pretpostavke o vernosti dovoljne ili je neophodno razgovarati o granicama? Šta prevara znači za identitet osobe koja je prevarena i da li prevara može biti prilika za redefinisanje ličnih vrednosti i prioriteta u ljubavi? Podkast Kako da izgradite dobar život deo je produkcije Velikih priča #psihologija #podkast #dobarzivot #velikeprice

Ljubav, granice u vezi, prevara i raskid - sa Dunjom Vesić

U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o tome koliko razumemo mlade, pripadnike generacije Z o kojima se mnogo govori (ma samo se o njima priča) ovih dana jer su za nekoliko meseci uradili nešto što nije moglo godinama unazad

Govorili smo da su apatični i da od ove generacije neće ništa biti, a onda su krenuli protesti i priznali smo da su nas iznenadili. Pa smo rekli i “Bravo deco!”, i priznali da smo pogrešili.&nbsp; U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o tome koliko razumemo mlade, pripadnike generacije Z o kojima se mnogo govori (ma samo se&nbsp;o njima priča) ovih dana jer su za nekoliko meseci uradili nešto što nije moglo godinama unazad. Zato smo postavili pitanje šta nam je to sa njima promaklo, kako da ih bolje razumemo, koliki je generacijski jaz, kako da ga prevaziđemo i ne budemo džangrizavi matorci (kao ona baba koju je stigla karma pa je pala sa bicikla).&nbsp; Ko su Gen Z pričala je Snežana Mrvić, psihološkinja sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije aktivno uključena u Centar za mlade CEZAM, mesto posvećeno nezi mentalnog zdravlja i blagostanja mladih.&nbsp; Ona nam je rekla da su mladi danas “posebni”, pa i to da su osvešćeni o mentalnom zdravlju,&nbsp;da ih odlikuje transparentnost, da nije tačno da su narcisoidna generacija ali da gaje dozu zdravog narcisizma i da ih odlikuje empatija.

Od "Ne valjaju ovi klinci ništa" do "Bravo deco!": Snežana Mrvić - Da li će nas spasti Generacija Z

U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” gostovala je Ina Poljak, psihološkinja

U 2025. ušli smo u vrlo posebnoj atmosferi, koju bismo mogli da opišemo rečima: Nova godina, a sve gori. Od početka novembra imali smo više od 40 različitih protesta – najveći na Slaviji i studentske blokade koje traju, kao izraz nezadovoljstva koje je kulminiralo od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Zato u novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” razgovaramo o uticaju politike na mentalno zdravlje, apatiji i pobuni. Kako događaji koji nas pogađaju utiču na naše emocije i reakcije, razgovarala sam sa psihološkinjom Inom Poljak i psihoterapeutkinjom Ivom Branković. Ina Poljak je objasnila kako dolazi do društvene pobune i na koji način okolnosti, kao što su nepravda ili osećaj nemoći, utiču na psihu i podstiču ljude na akciju. “Dogodi se nešto kao što je pad nadstrešnice koji u ljudima izazove bes koji je povezan sa tugom i osećajem da se desilo nešto što nikako nije smelo da desi. I to smo imali sa Ribnikarom samo što je situacija bila potpuno drugačija, uzrok je bio širi društveni kontekst. To je nešto što se dešava i u drugim državama, i koliko god da je bilo užasno, a jeste, nije postojao niko ko je direktno odgovoran – imenom i prezimenom. Ovoga puta postoji. Pala je nadstrešnica i neko je odgovoran zašto je do toga došlo”, ispričala je Ina Poljak.

Protesti, politika i mentalno zdravlje

U najnovijoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gošća je Sara Kuburić, egzistencijalna psihoterapeutkinja, autorka kolumne za USA Today i Velike priče, autorka knjige "Na meni je" i osnivačica srpske izdavačke kuće STET.

U najnovijoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gošća je Sara Kuburić, egzistencijalna psihoterapeutkinja, autorka kolumne za USA Today i Velike priče, autorka knjige "Na meni je" i osnivačica srpske izdavačke kuće STET. Jedno od privih izdanja je knjiga "Oslobođena ljubav" i zato sam sa Sarom i Miom Popić, psihoterapeutkinjom, pričala o ljubavi – kako pronaći i sačuvati ljubav. Sara je objasnila zašto mnogi ljudi, pa i njeni klijenti, oklevaju da uđu u vezu, plašeći se da je to žrtvovanje njihove autonomije i osećaja slobode. Zašto mnogi od nas ne znaju kako da imaju veze koje vredi imati – što ljude ostavlja ili usamljenim ili nesrećnim. I zašto se sa ovim problemom naročiti suočavaju milenijalci. "Ljudi su nesrećni u vezama zato što misle da moraju da budu u vezama. I oni traže neku sreću koju oni sami nemaju u nekoj drugoj osobi. Milenijalci su posebno nesrećni jer se bore sa svojim identitetom. Oni ne znaju ko su, i to je okej. Ali ako ti ne znaš ko si, kako ćeš da nađeš osobu koja ti odgovara i koja će da ti pomogne", rekla je Sara Kuburić. Sve je više ljudi koji biraju da budu sami. Mia Popić je objasnila kakva je veza takvog izbora i razvojne traume i zašto se u popularnoj psihologiji dosta govori o traumatskom vezivanju. Bilo je priče o strahu u raskidu i upuštanju u nove veze zbog sećanja na bol preživljenih raskida, o fizičkoj privlačnosti i koliko je "tog nečega", te da li je sve u hemiji. Da li ljubav može da nas promeni nabolje? Kako se ljubav čuva? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja poslušajte u našem podkastu.

Kako pronaći i sačuvati ljubav? Specijalna gošća Sara Kuburić

Velika psihološka analiza najboljih serija u novoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život"

U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihijatrom&nbsp;Mihailom Ilićem&nbsp;sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije i&nbsp;Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, psihološki smo pretresli neke od najboljih i najpopularnijih serija (a i filmova). Koliko serije mogu pomoći da bolje prepoznamo neke psihološke pojave i procese (da možda prepoznamo stvarnog psihopatu), šta popularne serije govore o nama i šta možemo da naučimo iz likova i problematike sadržaja koju bindžujemo? “Sve”, reći će Mihailo na početku. Oduvek su umetnici razumeli bolje ljudsku prirodu nego naučnici. “Često pominjem Frojdovu izjavu o tome kako nije on otkrio nesvesno, već umetnici i filozofi, a da je on samo otkrio naučni pristup kako se to izučava. Kroz umetnost učimo o životu možda bolje nego iz bilo kog drugog izvora”, objasnio je Mihailo.Bilo je priče o svemu pomalo – od “Sopranosa”, preko “Monsters” i “Baby Reindeer”, “Succession”, “The Bear”, “Severance”, “Scenes from Marriage”, pa do “Dr Haus” i “Sex &amp; City”, čak se setismo i “Ali Mekbil”, pa zamalo da se vratimo do “Dinastije” i psihološke analize lika Adama Karingtona (nismo).

Šta popularne serije govore o nama

Zašto se sve više ljudi suočava sa krizom smisla? Zašto se smisao života gubi? Milan Damjanac i Mia Popić 

Milan Damjanac, jedan od naših najpopularnijih psihoterapeuta, otvara novu sezonu podkasta "Kako da Izgradite dobar život". Tema ove epizode je smisao i besmisao života. Naš prvi gost je pričao o tome šta znači imati smislen života i zašto se sve više ljudi suočava sa krizom smisla. Zašto se smisao života gubi i kako se ponovo pronalazi. A šta je vaš smisao života, pišite nam u komentarima. U novoj sezoni podkasta u produkciji Velikih priča, novinarka Ana Mitić i psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković razgovaraće sa našim najvećim stručnjacima iz psihologije. U narednim epizodama vas očekuju zanimljivi gosti koji će govoriti o mentalnom zdravlju. Epizode možete gledati i slušati na platformama - YouTube, Spotify, Podcast.rs i na sajtu Velikeprice.com.

Kako ponovo pronaći smisao života?

Mnogi ljudi su odrasli sa uverenjem da ne treba da se hvale, da treba da budu skromni i puste da njihov rad govori umesto njih. Problem sa ovom filozofijom je što drugi često neće znati šta sve vi znate a to će potencijalno uticati na vaš dalji razvoj i prilike koje (ne) dobijate. Kako onda pokazati šta sve znamo i prezentovati svoje veštine, bilo da je u pitanju razgovor za posao ili javni nastup? Kako srušiti lične barijere na tom putu, ali i neke predrasude, govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 59. epizodi podkasta.		Da li je prvi utisak stvarno toliko važan? I šta sve utiče na dobre prezentacijske veštine?	U čemu je razlika između prezentovanja svojih znanja, umeća i veština i hvalisanja? Zašto neki koje "nije blam da se hvale" brže napreduju?	Da li može da se nauči nastup pred ljudima zarad ostavljanja dobrog utiska? Kako se uče prezentacijske veštine? 	Kako se izboriti sa tremom i nervozom? 	Kako predstaviti sebe i pričati o sebi? 	Zar nismo svi sticali znanja i stručnost da bi to nekome na određeni način koristilo? I zašto je važno da nekada baš ti govoriš o sebi a ne da čekaš da neko "prepozna tvoj rad"? 		Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.

Koliko je važan prvi utisak?

Mia Popić, Iva Branković i Ana Mitić o tome kako da živite bolje i srećnije

Kako da živite srećnije? Podcast sa Miom Popić i Ivom Branković, psihoterapeutkinjama, u produkciji Velikih priča. Autorka i voditeljka Ana Mitić, urednica i novinarka&nbsp;

Kako da izgradite dobar život

Follow