Glas inzenjera

Zvanje Profesora sa sobom povlači mnogo predrasuda (koje smo i ovde pomenuli). Dr Milan Zdravković, mašinski inženjer i profesor na Mašinskom fakultetu Univerrziteta u Nišu, definitivno ruši predrasude, a kroz ovaj razgovor, njegovo razmišljanje, stavove i kroz njegov rad generalno, može se videti kako bi, verovatno, svaki Profesor trebalo da razmišlja i radi.Posvećen radu sa studentima i doktorantima, ujedno izuzetno aktivan na polju nauke, sa preko 80 objavljenih radova iz oblasti Artificial Intelligence - vešstačke inteligencije, koju radije zove mašinsko učenje ili duboko učenje, zatim oblasti IoT (Internet of Things) itd, sa preko 850 citiranja - oni koji se bave naukom znaju koliki je to uspeh. Jedan deo razgovora posvetili smo istraživačkom i profesorskom radu, radu na fakultetu i u nauci, istraživanjima, svim prednostima i manama tog poziva, ličnom zadovoljstvu i satisfakciji koju svaki inženjer oseti kada reši neki problem, o tome šta ga privuklo i zadržalo u nauci... Objasnio je zašto smatra da svaki mentor od svojih PHD studenata treba da pravi ljude koji su bolji od njega i znaju više od njega, jer u suprotnom nema benefita ni za koga. Pričao je i aktuelnom istraživanju, unapređenju rada toplane za grejanje gradova, automatizaciji i smanjenju troškova uz pomoć aplikacija i veštačke inteligencije.Drugi deo razgovora je svakako bio posvećen veštačkoj inteligenciji, odnosno mašinskom učenju ili dubokom učenju. Kao neko ko je izuzetno aktivan u tom polju, Milan je objasnio i kakvo je stanje kod nas i u svetui po tom pitanju, aktuelnostima, razjasnio šta je i da li se to može zvati "inteligencija", kakve su i kolike veze sa matematikom, algebrom i da li treba da se plašimo da će nas veštačka inteligencija zameniti ili uništiti. Pričali smo i o etici, o (ne)mogućnostima promene sistema rada na fakultetima, a na kraju i o muzici, jazz-u, Milanovo alter-egu i uticaju veštačke inteligencije na muziku i da li će i kada veštačka inteligencija moći da zameni kreativnost i emociju koju čovek unosi u muziku.Mnogo tema, mnogo zanimljivih odgovora i mnogo razloga za razmišljanje i pretraživanje u narednom periodu.Moram da kažem da je izuzetna čast upoznati čoveka, profesora kao što je Milan i da je bilo pravo zadovoljstvo razgovarati sa njim, slušati i učiti.

Podržite nas: na YouTube-u - JOIN na Patreon-u: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enKao stipendista vodoprivrednog preduzeća iz Kikinde, Božidar Boža Beloš se po završenom Građevinskom faultetu u Beogradu vrati kući i započeo karijeru u vodoprivredi. Ceo radni vek, karijeru, proveo je radeći u vodoprivredi, na različitim fukcijama i različitim mestima. Najpre u Kikindi, a onda u Novom Sadu u JVP "Vode Vojvodine" u kome je već 21 godinu. U našem razgovoru, Boža je pričao o hidrosistemu DTD (Dunav-Tisa-Dunav), o njegovoj funkciji i velikom značaju, o navodnjavanju i odvodnjavanju Vojvodine, o plovidni kakva je bila nekad, kakva je danas i kakva očekuje da će biti u budućnosti. Pričali smo i o održavanju sistema kanala, o funkcionalnosti hidrosistema i borbi sa neobaveštenim, ali i bahatim ljudima koji kanale zatrpavaju zemljom, šutom, otpadom i sl. i kolike to posledice ima.Uzimajući u obzir da je gospodin Beloš više od deset godina bio sektorski rukovodilac odbrane od poplava, a da je svakako radio u firmama kojima je odbrana od poplava i održavanje sistema odbrane u opisu posla, drugi deo razgovora posvetili smo upravo tome. Čemu služe nasipi pored reka, kako se projektuju, kako se održavaju i šta ih ugrožava. Koje su to bile velike poplave na teritorije Srbije i posebno Vojvodine, kako je došlo do njih i kako smo se branili. Pričali smo o poplavi u Obrenovcu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, pričali smo o Savi, Dunavu, Tisi.... Šta je redovna, a šta vanredna odbrana od poplava. Zašto nasipi u gradovima nisu rekonstruisani, kada dolazi do nadvišavanja nasipa i koji su to moderni sistemi odbrane kada voda nadvisi kote nasipa. Sve to i još mnogo drugih tema i pitanja na koja smo pokušali da damo odgovor i svima približimo ovu temu. Za kraj, Boža je izneo i svoje mišljenje šta je to što zapravo može dovesti do najvećih posledica u slučaju dostizanja visokih vodostaja i vanredne odbrane od poplava.Sva pitanja na koja nismo dali odgovor a tiču se ove teme, možete slobodno pisati u komentarima. Kamera: Jovana AnđelićAudio i video obrada: Ivana RadojkovićMarketing: Jelena Tasovac RankovićLogo dizajn: Luka Radalj - https://www.instagram.com/lukezedesign/?hl=en

Podržite nas: na YouTube-u - JOIN na Patreon-u: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enhttps://www.inat.fr/https://www.jugcerovic.com/Rođen u Beogradu, živeo i studirao u Parizu, zaljubio se u Barselonu, a danas živi u Madridu. Proputovao ceo svet, radio za najveće gradove, ali i dalje posebno mesto ima Beograd, grad "koji može da izdrži sve, i lepo i ružno i da baš zato bude poseban", grad koji voli, koga zove svojim i za koji kaže da je njegova laboratorija.Završio je arhitekturu, a iz potpunog hobija krenuo da crta mape gradova, gradskog saobraćaja, metroa, to delio na mrežama i internetu i onda odjednom - bum, hobi prerasta u posao i to ozbiljan posao. U dosadašnjoj karijeri je radio mapiranje Beograda, Barselone, Pariza, Rijada, Tokija, Seula, Dubaija, Ženeve i mnogih drugih gradova. Šta za njega predstavlja mapiranje, šta su principi rada, o čemu sve treba razmišljati i voditi računa kada se rade mape, sve je to Jug ispričao i to jako lepo i jasno.Sve to vremenom dobija i dublje i veće značenje, aktivan je u International Association of Public Transport gde je Design & Culture Committee Vice-chairman, partner je u kompaniji Dezigntechnic iz Dubaija gde se osim mapiranje bavi i wayfinding-om, za koje je takođe objasni šta znači i čemu služi. Takođe, aktivno učestvuje u razvoju mapa i sa Apple-om i Google-om.Osim mapiranja koje mu je strast i danas osnovni posao, i dalje se bavi i svojim prvim pozivom, arhitekturom. Voli da učestvuje na konkursima, nikad sa idejom i motivom da pobedi, već sa željom da prikaže svoj stav, svoja razmišljanja, neke nove ideje. Kako kaže, "lako je samo kritikovati, ajde daj ti neki predlog rešenja za nešto što ti se ne sviđa". I time se i vodi, za sve što smatra lošim rešenjem, dao je i neki svoj predlog, svoje viđenje. Kaže, između ostalog, konkursi i služe tomo da se vidi što veći spektar ideja.Između ostalih, izuzetno su zanimljivi njegovi radovi na konkursima za uređenje arheološkog lokaliteta Vinča, metro stanice za prvu liniju Beogradskog metroa, Pešački plato na Slaviji, X most na Savi, kao i nekoliko predloga vezanih za Beograd na vodi i okolinu, staru železničku stanicu, spomenih ispred iste itd.... Naravno, osim konkursa radio je i druge poslove, a svakako većinu tih radova možete pogledati na sajtu https://www.jugcerovic.com/ Pričali smo naravno i o Beogradu na vodi, beogradskom metrou, i drugim aktuelnim dešavanjima i projektima u Beogradu, a i o samom Beogradu i onome što bi mogao da postane u budućnosti.Za kraj, mogu samo da kažem da je Jug jako prijatan sagovornik, da mi je mnogo približio ideje i zamisli koje stoje iza pravljenja mapa, ali i da sam se iskreno nasmejao i uživao u razgovoru sa njim. Uživajte.Kamera: Jovana AnđelićAudio i video obrada: Ivana RadojkovićMarketing: Jelena Tasovac RankovićLogo dizajn: Luka Radalj - https://www.instagram.com/lukezedesign/?hl=en

Podržite nas: na YouTube-u - JOIN na Patreon-u: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enPoziv za rad u Energoprojektu nekad je bio "poziv koji se ne odbija". Prestižna firma sa najvećim poslovima, kako u zemlji, još više u inostranstvu. Tako je bilo i za Aleksandra kada je dobio poziv Energoprojekt Visokogradnje i kada se priključio radovima na izgradnji železničke stanice "Prokop".Nakon toga je prošao nekoliko velikih gradilišta, najpre u Sočiju u Rusiji, odakle se prvo vratio nakon bombardovanja Srbije, jer je Energoprojekt učestvovao u izgradnji stanova za osobe koje su ostale bez krova nad glavom, zatim ponovo povratak u Soči na godinu dana. Nakon toga, izgradnja zgrade senata u Taškentu u Uzbekistanu, a ubrzo nakon toga i postavljanje na mesto rukovodioca najpre sektora za VIK instalacije, a zatim i celog sektora instalacija. Novo iskustvo i nove obaveze u organizovanju preko 130 ljudi na velikom broju gradilišta.Dobar deo našeg razgovora posvetili smo tome kako je Energoprojekt, pa i on lično, selektirao mlade inženjere, a zatim ih postepeno i promišljeno uključivao u sistem rada i od njih pravio kvalitetne i pouzdane inženjere na kojima je kasnije ostajao (ili trebao da ostane) posao. Pričali smo i o izazovima rada u inostranstvu, zanimljivostima saradnje sa japanskim investitorima, prisetili se svega onoga što je Energoprojekt nekada radio, šta je predstavljao u svetu i kako je, osim objekata, gradio i lepu sliku o sebi ali i Srbiji. Jedan jako lep, prijatan i zanimljiv razgovor, koji možda i produbljuje shvatanje i žal što je danas sve manje firmi koje razmišljaju i posluju na ovakav način i koje znaju da cene svoj najveći resurs - čoveka!Kamera: Jovana AnđelićAudio i video obrada: Ivana RadojkovićMarketing: Jelena Tasovac RankovićLogo dizajn: Luka Radalj - https://www.instagram.com/lukezedesign/?hl=en

Podržite naš rad: Patreon: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enDosadašnju karijeru Nevene Vajdić karaktiriše balansiranje između rada u privredi i u nauci. Nakon što je magistrirala u Americi, u Teksasu, vratila se u Srbiju i zaposlila na Aerodromu Nikola Tesla kao šef službe održavanja. Po dolasku francuske kompanije Vinci i početku rekonstrukcije beogradskog aerodroma, Nevena je dobila funkciju project manager-a za "air side".Paralelno sa radom na aerodromu, a dok je "čekala" rođenje drugog deteta, Nevena je doktorirala na Građevinskom fakultetu u Beogradu. I pored toga što je radom na aerodromu i firmom Vinci bila izuzetno zadovoljna, nakon nekoliko razgovora sa "career coach"-om shvatila je da je rad u nauci i istraživački posao ispunjava i čini srećnom. Od kolege, inače CEO-a portala OROOK, Miljana Mikića, saznala je za otvoreno radno mestro na Univerzitetu Kembridž. Kontaktirala je profesora sa univerziteta, prijavila se na konkurs i..... dobila posao na Kembridžu, za šta joj je, kako sama kaže, trebalo neko vreme da toga postane svesna. Posao koji podrazumeva vođenje 27 postdoktoranata koji rade na različitim istraživanjima sa zajedničkom temom "digitalni putevi budućnosti". Kako kaže, osećala je želju i potrebu da "uskoči u voz" digitalizacije i onoga ka čemu se neizbežno krećemo.Velika je čast i zadovoljsrvo bilo ugostiti Nevenu u novoj epizodi podcasta, a vi pišite u komentarima kako se vama svidela ova epizoda i teme o kojima smo pričali.

Olivera Stojanović je dipl.inž.el., verification inženjer i VP (Vice President) u kompaniji Vtool. Bilo je zaista divno razgovarati sa nekim ko je toliko uspešan u svom poslu, a i dalje toliko posvećen istom i ko na tako zanimljiv način može svoj posao i svoju karijeru da predstavi nekome ko o ovoj industriji toliko malo zna. Olivera je neko ko uživa u svom poslu, uživa u "brainstorm"-ingu sa kolegama, uživa u deljenju svog znanja sa drugima, ali i dalje želi da napreduje, da uči i da se usavršava.Svoje vreme i znanje nesebično deli, naročito sa mlađim kolegama, sa studentima i izuzetno je aktivna u saradnji sa fakultetima. Na njenu inicijativu i uz njeno izuzetno angažovanje, u Srbiji je organizovan "event" za studente, udruženja GSA Women's Leadership Initiative koje je deo Global Semiconductor Alliance. To je ujedno bio prvi put da ovo udruženje, koje inače organizuje slična dešavanja na najprestižnijim univerzitetima u Americi, organizuje ovako nešto van Amerike. Zalaže se i za to da u industriji u kojoj je bude što više žena, ali i da se generalno ženama pruži više mogućnosti za rad, i da im se pruži sva moguća podrška kako bi uz osnivanje porodice mogle i da grade karijeru. U prilog tome, Olivera je i supruga i majka troje dece.Olivera smatra da je formalno obrazovanje jako važno, da fakultet daje širinu i mogućnost da se neko pronađe baš u onome u čemu će kasnije uživati radeći, kao što je bio njen slučaj. Takođe, smatra i da ne treba žuriti sa zapošljavanjem do završetka fakulteta. Za kraj, kao što rekoh, bilo je izuzetno uživanje razgovarati sa Oliverom, a osim što je bilo zanimljivo slušati njene stavove i poglede, kako na posao tako i naživot uopšte, za mene je bilo i edukativno, jer sad mogu da kažem da daleko više razumem šta je verifikacija, ali i šta je machine learning, kako rade i kako se "pišu" i testiraju čipovi, kako radi AI, veštačka inteligencija, "chatGPT" i sl.....Suvišno je više bilo šta i pisati, prava vrednost podkasta Glas inženjera, uopšte, pa tako i ove epizode, krije se u rečima gostiju.Uživajte!

Igor Velić, master inženjer saobraćaja, diplomirao je u Beogradu, a zatim se vratio u rodni Bor gde je, pored redovnog posla, izuzetno društveno aktivan, posebno na području bezbednosti saobraćaja.Osnivač je i predsednik udruženja Sigurne staze, sa kojim je, uz pomoć GIS-a napravio sajt i aplikaciju bicibor.rs koja između ostalog daje prikaz bezbednih ruta za kretanje dece do škole, za kretanje invalida, staza za bicikliste, ali daje i predlog saobraćajnih mera za povećanje bezbednosti i još mnogo toga. Osim što je izuzetno aktivan na polju bezbednosti saobraćaja, kao aktivni biciklista, zalaže se i za ravnopravniju raspodelu ulica između motornih vozila i pešaka, biciklista, trotinetista i ostalih učesnika u saobraćaju.Jedan je od autora i izdavača knjige "Siguran smer" koja je namenjena obuci mlađih osnovaca o pravilima saobraćaja i ponašanju u saobraćaju kako bi se od najranijih dana dizala svest, povećavala bezbednost, a smanjivao broj nezgoda u saobraćaju. Knjiga bi trebala da bude prvi deo od ukupno tri, gde će druga i treća biti namenjene starijim osnovcima, odnosno srednjoškolcima. Knjigu su uradili potpuno volonterski, uz pomoć sponzora podelili svim školama u negotinskom kraju, a kako kaže izuzetno bi srećni bili kada bi pronašli nekoga samo da plati štampanje knjige kako bi ista bila podeljena što većem broju škola u Srbiji.

vana Marković je diplomirani inženjer prehrambene tehnologije biljnih proizvoda i bivša reprezentativka (velike) Jugoslavije u veslanju. Rođena Zemunka, nakon Zemunske gimnazije opredelila se za Poljoprivredni fakultet i smer prehrambene tehnologije.U Kanadi, u kojoj je provela godinu dana na istraživačkom projektu, ponuđena joj je stipendija za doktorske studije na univerzitetu Vaterlo. Iako je inicijalno prihvatila ponudu, nakon što je došla u Srbiju na, kako je planirala, kraći period da obiđe roditelje, ipak se više nije vraćala u Kanadu.Karijeru je započela "slučajno" u Koka-koli gde je provela 8 godina. U svakoj kompaniji, i u celoj karijeri uopšte, Ivana je svojim znanjem, ali i konstantnim radom, učenjem i zalaganjem vrlo brzo i konstantno napredovala. Promenila je nekoliko velikih kompanija, osim Koka-kole, radila je za Effes i Hajneken pivaru, u Delta agrar-u je promenila nekoliko zaduženja i poslova, od pokretanja posla sa kafom, do generalnog direktora Yuhor-a i kontrole kvaliteta u svim firmama članicama Delta agrar-a. Oprobala se i u privatnom sektoru, kao konsultant, radila na pisanju deklaracija, a onda napravila i malo veću promenu u karijeri prelaskom u industriju proizvodnje nameštaja, odnosno hotelijerstvo, gde radi na razvoju i unapređenju kompletnog biznisa. Uz izuzetno uspešnu profesionalnu karijeru, Ivanu prati možda i podjednako uspešna sportska karijera. Kao student, bila je reprezentativka Jugoslavije u veslanju. Iako je kasnije prestala profesionalnoda vesla, ljubav prema vodi i čamcu i dalje je prisutna. Osim što je članica veteranskog tima Amerike u veslanju, sa kojima je osvojila više medalja na najvećim takmičenjima, Ivana je i osnivač, vlasnik i takmičar Dragon boat kluba "Flash dragons" na Adi i međunarodni Dragon boat sudija. Kada se pomene Dragon boat, sport čija popularnost u svetu izuzetno raste, kaže "Živim za to", a sada i poslove bira prema tome gde može da ima više slobodnog vremena za veslanje.Za sebe kaže da je aktivna, da nema mira, a sve čime se bavi, Ivana radi izuzetno predano i profesionalno, i zato je i uspešna kako u poslu, tako i sportu.