Odlazeći predsednik Francuske Emanuel Makron jeste uspeo u nameri da oslabi, gotovo obesmisli, umerenu desnicu i umerenu levicu, ali je istovremeno proizveo mnogo veću kolateralnu štetu jer je delegitimizujući socijaliste i republikance ojačao ekstremnu desnicu i radikalnu levicu, otvarajući put za Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona.
Drugo negativno nasleđe Makrona biće veoma nestabilan politički sistem budući da je došlo do „balkanizacije“ partijske panorame i budući stanovnik Jelisejske palate neće imati otvoren put za dobijanje većine u Nacionalnoj skupštini, čak i u slučaju da raspiše vanredne izbore, što je vrlo verovatno imajući u vidu aktuelni parlamentarni sastav.
Od izbora za Evropski parlament i zatim prevremenih parlamentarnih izbora Francuska se nalazi u konstantnoj političkoj krizi budući da u Nacionalnoj skupštini ne postoji stabilna većina. Predsednik Makron je u drugom mandatu promenio pet premijera za četiri godine, nešto što se u Francuskoj nije videlo još iz perioda Četvrte republike neposredno posle Drugog svetskog rata.
Predsednička izborna kampanja u Francuskoj je već počela, a ritam kampanje kao i teme diktiraju ekstremna ultranacionalistička desnica i radikalna islamo-levica. Vrlo je indikativno da se pripadnici Nacionalnog okupljanja ljute kada ih definišu kao ekstremnu desnicu, baš kao i članovi Nepokorene Francuske koji odbacuju definiciju „islamo-levičara“.
","author_name":"Velike priče"}